Пролог
ТРЕБА ЛИ ВЕРОВАТИ СВОЈИМ ОЧИМА?
Неповерење
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
У ПОТРАЗИ ЗА СЛОВЕНСКИМ ЦАРСТВОМ
Медаљони Русије
Мелеми
О СРПСКИМ БАЊАМА, ОВОГА ЛЕТА „ПУНИМ КАО ОКО”
Лековитост за сва времена
Никада их нисмо заборављали ни напуштали, ни у добру, поготову у здравственим невољама. Али епидемија и забране да се путује ван земље приморали су нас, ове године, да вредности српских бања спознамо на још један начин. Као подсетник и предлог издвојили смо, за ову прилику, њих десет из свих делова Србије. Ослонац нам је била монографија „Србија под капом небеском”, капитално издање „Принцип Преса”, одакле преносимо поглавље о српским бањама
Водич
У ОБНОВЉЕНОЈ ТВРЂАВИ РАМ, НАД ДУНАВОМ И ВРЕМЕНИМА
Легенде постојаније од камена
Ту, на тромеђи Паноније, Карпата и Балкана, утврђивали су се још Келти, стари Срби, Римљани, Византинци... Последњи у том низу беху Турци, под Бајазитом II, 1483. И увек је унутар зидина постојало светилиште, а подно њих пристајале лађе и скеле. Караван-сараји и отвори за топове се подразумевају. Недавно обновљена, средствима Турске агенције за сарадњу и координацију и српске државе, ова тврђава поново постаје незаобилазно место на Дунаву између Смедерева и Голупца
Текст и фото: Ивана Стојановић Шешлак и НР Прес
Ходочашћа
У МАНАСТИРУ ЛЕЛИЋ, КОД ВАЉЕВА, ЗАДУЖБИНИ СВЕТОГ НИКОЛАЈА СРПСКОГ
Тамо где је жива вера
Можда на овом свету и нема више ни једног села које има два велика манастира, два светитеља, тројицу владика. А Лелић има. Светиња на заравни званој Велимировића Лука задужбина је владике Николаја и његовог оца Драгомира. Освештана је 1929. и до 1996. била парохијска црква, а онда метох Каоне, па од 2001. самостални манастир. Од 1991. ту, у његовој задужбини, почивају мошти светог владике Николаја Српског
Пише: Бојана Николић
Сцена
ЗРЕЊАНИНСКО ПОЗОРИШТЕ „ТОША ЈОВАНОВИЋ”, НАЈСТАРИЈЕ У СРБИЈИ, ЛАНИ ОБЕЛЕЖИЛО СВОЈУ 180. ГОДИШЊИЦУ
Театар саздан од љубави
Али стварно. Да би једну пештанску глумицу, драгу његовом срцу, приволео да пређе у његов град, неименовани бечкеречки трговац је те 1839. свој житни магацин претворио у барокно позориште. Од тада, веле хроничари, траје зрењанински театарски живот. Од 1946. ту је професионално позориште „Тоша Јовановић”, названо по легенди српског глумишта. Једна сцена зове се по Тодору Манојловићу, такође чувеном Зрењанинцу. И данас се из тих 56 ложа и са 305 седишта могу гледати вредна позоришна остварења
Текст и фото: Миодраг Грубачки
Истрајавање
У РУМИ, УПРКОС ОКОЛНОСТИМА, КУЛТУРА И ДУХОВНОСТ БЕЗ ДИСТАНЦЕ
Живост уз заштиту
Уз коришћење модерних технологија, у септембру ће бити одржани десети „Дани словенске писмености и културе”. Неће изостати ни Румска књижевна колонија. Фестивал једноминутног филма „Мистер Ворки” већ је одржан и привукао је значајну пажњу. Све установе културе прилагодиле су свој рад условима у време пандемије, али нису одустале од своје мисије
Пише: Миле Вајагић
Судбина и коментари
ПРЕД 493. ГОДИШЊИЦУ СМРТИ НЕОБИЧНОГ СРПСКОГ ЦАРА ЈОВАНА НЕНАДА ЦРНОГ
Усправан међу рушевинама
Владимир Ћоровић га назива најмистериознијом личношћу српске прошлости. Нико није поуздано знао његово порекло и планове. „Имао је нешто од народног борца, нешто од хајдучког пустолова, нешто од конзервативног револуционара.” Дигао се кад су сви други падали, изашао на мегдан кад су други побегли. Европску отаџбину бранио и од Турака и од недостојних Европљана. Представљао се као потомак српских деспота и византијских царева. Засновао Суботицу као своју престоницу. Његов споменик на централном тргу данас је један од симбола тог града
Пише: Јово Бајић
Светионици
КОСТА СТОЈАНОВИЋ (1867–1921), УТЕМЕЉИВАЧ МАТЕМАТИЧКЕ ЕКОНОМИЈЕ И ПРЕТЕЧА КИБЕРНЕТИКЕ У СРБИЈИ
Темељ од части и знања
Студирао је са Миком Аласом, усавршавао се у Паризу и Лајпцигу, на Београдском универзитету га је наследио Милутин Миланковић. Увео је појам ентропије у економску анализу. Сматрао да се друштвеним појавама може управљати помоћу термодинамике, што је разрадио у студији „Тумачење физичких и социјалних појава”. Био је министар у више српских влада и знатно допринео опоравку економије. Оштро се супротставио корумпираним политичким моћницима и штеточинским вођама. Зато је овај Алексинчанин узоран човек и свог и нашег времена
Пише: Гордана Симеуновић
Азбучник
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, КАПИТАЛНИ КУЛТУРНИ ПОДУХВАТ
Упоришта српског идентитета
Све институције Српске, предвођене Академијом наука и умјетности, стале су иза овог пројекта. Окупљене су стотине стручних сарадника у 28 редакција, за 38 научних области. Биће укупно шест томова, са око 13.500 одредница. У прва два, досад изашла, обрађено је 3.247 одредница, објављено 890 фотографија, 460 мапа. Пројекат потврђује зрелост народа и установа у Српској, свест о важности великог културно-историјског наслеђа које баштине, као и о припадности целини српске и европске културе
Пише: Сандра Милетић
Стари мајстори
РАНКО ЈОВОВИЋ, БУНТОВНИ ЛИРИЧАР, „ПОСЛЕДЊА СУЗА МАРКА МИЉАНОВА”
Племић у невитешком добу
Књигама је зидао тврђаву језика и лирског пламена, од праведничког бунта и изабраног изгнанства створио етику. Припадао је оном братству којем је било наклоњено божанство поезије, а не режим. И он је био осуђен да изблиза гледа насилно расрбљавање Црне Горе, ту сумануту „истрагу предака”, што га је само учврстило у науку да је срамота тежа од смрти. Био је поносан на Београд, као и сви прави Бјелопавлићи и црногорски Срби. Велике литије у васкрслој Црној Гори биле су сневани спровод његовом српском праху
Пише: Драган Лакићевић
Арена
БОЖИДАР МАЉКОВИЋ, ЧУВЕНИ КОШАРКАШКИ ТРЕНЕР, САДА ПРЕДСЕДНИК ОЛИМПИЈСКОГ КОМИТЕТА СРБИЈЕ
Спорт увек врати што му даш
Четири пута је био на врху Европе, са три клуба, радио у шест земаља. Рођен у Лици, одрастао у Краљеву, тренерски стасавао у Београду, водио је највеће клубове на старом континенту. Као председник Олимпијског комитета Србије, суочио се са великим искушењима кроз која пролази српска нација, па и српски спорт. Обнова је могућа, наравно, али мора почети од темеља. Савезници су нам поштење, стрпљење, велики труд, знање и визионарска смелост
Пише: Дејан Булајић
Здравље
ПОСТОЈИ ЛИ БЕЗБЕДАН ОДМОР У ЛЕТО 2020?
Путовање је део терапије
Да ли се, због страха од заразе, можемо одвићи од летовања? Наравно да можемо, али не морамо. У Специјалној болници „Меркур”, у Врњачкој Бањи, подсећају да су одмор и путовање веома корисни за здравље и опште стање организма, као и за преко потребно јачање имунитета. Разуме се, уз сву предострожност, поштовање мера и савета стручњака. „Меркур” има људе школоване да госте безбедно воде кроз овакву ситуацију
Семе
ЦЕНТАР ИЗУЗЕТНИХ ВРЕДНОСТИ ЗА ЛЕГУМИНОЗЕ НОВОСАДСКОГ ИНСТИТУТА ЗА РАТАРСТВО И ПОВРТАРСТВО
Европска протеинска стратегија
Ове биљке основни су извор протеина биљног порекла, уља и целулозних влакана за исхрану људи и домаћих животиња. Легуминозе су и биолошки извор азота. У Европи, зависној од увоза биљног протеина, то посебно добија на значају. У Србији се легуминозе гаје на преко 400.000 хектара. Семе легуминозе извози се у 24 земље, на три континента. И српска наука у овој области је у светском врху
|
